12 REČENICA KOJE MRZITE DA ČUJETE OD MENE KAO TEKVONDO TRENERA

12 rečenica koje mrzite da čujete od mene kao trenera

1.U nedelju u 8 h imamo kondicioni trening!

Pa ko još „normalan“ u nedelju ustaje u 8 h i radi „najomraženiji“ trening. Šta je sa našim trenerom? Spava li ona ikada???

2.Idite do granice „prijatnog bola“!

Kako bol može da bude prijatan? Ko još voli bol? Naš trener je definitivno mazohosta.

3.Poslednju seriju izvucite najjače!

Ma koja poslednja serija, jedva stojim na nogama. I kako najjače kad jedva imam snage da gledam.

Još jedna serija ??? – Ma ne mogu da stojim na nogama

4.Zbog Marka radimo još jednu seriju!

Jao Mareee, samo da dođemo do svlačionice!!!

5.Važno je učestvovati!

Šta je važno učestvovati? Trenirao sam kao lud i na kraju izgubio. Džabe sam se toliko trudio.

6.Uzmite stepere!

Ti prokleti steperi!!! Ko ih je samo izmislio ???

7.U borbi: Vrti nešto!

Jes, vrti ti. Kako da vrtim bilo šta kada me ovaj čeka na kontru – dobiću po glavi 100%.

8.U subotu imamo zakazane prijateljske sparinge sa drugim klubom!

Neee, samo to ne!!! Aj što mi propade vikend nego što ću još i batine da dobijem.Trener stvarno nema dušu.

9.Sledeće nedelje dolazim u školu da pogledam ocene!

Nije dovoljno što me roditelji kontrolišu samo mi fali još i trener, Da, znam da je škola važna ali valjda i ja mogu da imam loš dan, ne mogu baš uvek da budem spreman. Na kraju krajeva, svaka ocena je za đaka , zar ne?

10. Ne zanima me, sudija je tako dosudio!

Zar nisi videla da je sudija pogrešio? Pa taj udarac rukom je išao u moje rame ne u oklop i stavrno nisam izašao van ringa.

11. Jeste li se razgibali?

Što mrzim to razgibavanje, što lepo ne možemo odmah da počnemo sa treningom. I šta će nam uopšte to razgibavanje???

12.Hajde da se slikamo sa medaljama!

Pogledaj na šta ličim , znojav, mokar, crven i sada još treba da poziram. Još kad izbaci najgoru fotografiju na facebook !!!  Ima li kraja mojim mukama!!!

Ima li kraja mojim mukama ???

JELENA TERZIĆ – ČUDO ŽIVOTA!!!

Jelena Terzić – čudo života!!!

Nije slučajno zašto prvu priču pišem o Jeci. Sa ponosom ću napisati njeno puno ime i prezime i velikim slovima – JELENA TERZIĆ.

Jeca je čudo. To je neko zbog koga ne smem da kažem u životu – ne mogu. Neko zbog koga nemam pravo da se predam ili odustanem. Večita inspiracija i heroina života koja dokazuje da su prepreke samo u našoj glavi. Pravi primer onoga „ želim, mogu i hoću“.

Jeca je rođena pre 40 godina bez gornjih ekstremiteta. Te daleke 1979. bilo je strašno imati dete sa hendikepom, pogotovo sa ovakvim invaliditetom. Samo njeni roditelji znaju kroz kakav su pakao prošli da bi se izborili da i njihova Jeca ima svoje mesto pod suncem.

Posebno me je dirnula scena kada je jednog dana Jelena odbila da ide u školu jer su je deca zadirkivala i ponižavala. Njena mama je bila svesna da Jeca mora možda i prerano da prelomi u životu neke stvari i postane borac. A takve situacije su uvek teške. Izvela je na ulicu zatvorila kapiju za sobom i rekla : Idi sama i izbori se.

Sa jedne strane kapije plače mama dok joj se srce kida svesna da ovu lekciju Jeca mora da savlada na teži način. Sa druge strane plače malena Jelena osećajući svu strahotu i užas oluje kroz koju mora da se probije.

I uspela je !!! Prelomila je !!!

Suočila se sa svim onim groznim pogledima, podsmesima, sažaljenjem, gađenjem. Podigla je ponosno glavu i pokazala da je sposobnija od svih njih zajedno. Lako je pisati rukom hajde probaj nogom , a Jeca to može. Lako je jesti sendvič, obući se, sipati sok rukama – Jeca to radi nogama.

Te svakodnevne pobede sebe i nepoverenja okoline stvorile su od ove devojke optimistu, večitog borca koji krči trnovit životni put. I sve rane koje zadobije su samo motiv da ide dalje još upornije, još snažnije, još odlučnije.Već tri godine živi potpuno sama u stanu. Njoj nije potreban asistent jer – ONA MOŽE SVE.

Ona može sve – Jelena Terzić

Jeca je danas svetska i evropska šampionka u paratekvondou. Redovno dolazi na treninge iako živi na sasvim drugom kraju grada.

https://www.kurir.rs/sport/ostali-sportovi/3201569/volim-da-slusam-himnu-srbije-posle-dejane-backo-i-jelena-terzic-sampionka-sveta-u-paratekvondou ovde možete pročitati Jeleninu izjavu nakon Svetskog prvenstva u Antaliji

Nikada nijednu vežbu nije odbila, uvek daje svoj maksimum iako je najstarija u grupi. Ona je veliki izazov i za mene kao trenera jer treba osmisliti na primer trening u teretani za nekoga ko nema gornje ekstrmitete. Ali Jeca prosto ne dozvoljava da je bilo kakva prepreka blokira u životu. Čak i kada nisam sigurna da li će ta vežba moći da se izveda Jeca je uvek raspoložena da proba i dokaže da se sve može kada se hoće.

Trening u teretani – Jelena Terzić

Ako ste propustili tekst zašto je trener mitsko biće bacite pogled na link http://www.xn--priaonicajednetrenerke-0wc.com/%e2%80%a210-cinjenica-da-je-trener-mitsko-bice/

 Čast mi je što je deo mog kluba i što je pored velike ljubavi prema fudbalu izabrala baš tekvondo kao sport kome će se posvetiti. Ona je definitivno najpozitivnija ličnost , neko ko se bez problema šali na račun svog hendikepa. Spremna na sve vrste smicalica, uvek vedra, nasmejana, prava naša Blesa.

A biti takav sa tolikim teretom na plećima je pobeda nad pobedama.

U šali kažem Jeco jedina mana ti je što navijaš za Partizan, s obzirom da sam večiti Delija u srcu i duši. Živim u nadi da ću joj jednog dana predočiti sve lepote ljubavi prema Crvenoj Zvezdi.

Znajući koliko je Jeca uporna biće to VELIKI izazov za mene 🙂

SPORTSKA ISHRANA – UKUSNO A ZDRAVO !!! DA, MOGUĆE JE !!!

Zdrava sportska ishrana
Zdrava sportska ishrana a ukusna !!!

Pitate se da li sportska ishrana može da bude ukusna i zdrava? Da , MOŽE !!!

Pravilna ishrana , naročito mlađanih sportista, je sastavni deo trenažnog procesa. Ona je neodvojiv elemenat koji sa svim ostalim faktorima utiče prvenstveno na pravilan rast  i razvoj a na kraju i postizanje vrhunskih rezultata.

Spadam u trenere koji su izričito protiv dijeta naročito u mlađim uzrasnim kategorijama. Moriti dete glađu zarad nekog komada metala u vidu medalje je zločin. S obzirom da sam trener u borilačkom sportu, tekvondou, gde su takmičari podeljeni ne samo po uzrasnim nego i težinskim kategorijama, nagledala sam se i naslušala svega.

Od mučenja sportista sa kojekakvim preoperativnim, medicinskim dijetama, rigoroznim životom na hlebu i vodi tri dana pred takmičenje do čak uzimanja diuretika u cilju smanjenja telesne težine. Strašno!!!

Najluđa dijeta sa kojom sam se susrela u trenerskom poslu je da se jedan dan jedu samo UH, drugi proteini, treći vlakna a četvrti dan se pije što više tečnosti i litar belog vina. Ne znam da li da se smejem ili da plačem od muke šta sve ljudi neće izmisliti.

Zapravo suština je u pravilno balansiranoj ishrani koja vam neće predstavljati muku i opterećenje već uživanje, i pri tome nije skupo niti iziskuje potragu za nekim „nikad čuli“ namirnicama. Svakodnevna ishrana i te kako može da se prilagodi nekoj zdravijoj varijanti tipa: umesto prženja mesa u ulju možete ga skuvati, dinstati, grilovati…što je daleko bolja opcija a ukus je fantastičan.

Takođe, se zalažem za ishranu koja je većim delom prilagođena podneblju u kojem živimo. Neosporno je da su zdrave i alge i kurkuma i indijski orah ali mislim da treba više forsirati u ishrani namirnice sa domaćeg područja. To naravno ne znači da hranu i začine iz dalekih krajeva ne treba jesti samo mislim da ćemo i te kako popraviti imunitet ako jedemo domaći beli luk i med i orahe isto kao i onaj Indijac koji koristi u ishrani kari i kurkumu.

Što se tiče sportista a naročito takmičara omiljeni obrok su razne paste. Em su ukusne, em se brzo prave a pri tome i site, pa imate osećaj da ste stvarno nešto pojeli za razliku od „omraženog“ zeleniša.

Naročito su dobre tokom takmičenja jer snabdevaju organizam potrebnom energijom da se podnesu i uspešno savladaju veliki napori i stresovi koje svaki turnir sa sobom nosi.

Zato ću prvo početi sa pastama ali biće tu još raznih recepata i slatkiša, pa sokića, smutija ….mmmmm ….hedonizam pravi.

Jer, da se razumemo, svaki čovek mora da jede. Sportisti se posebno troše tokom sportske aktivnosti pa sve to negde treba nadoknaditi a opet biti fit. Tako da ćemo pokazati da i te kako može da se uživa u hrani a da se isto tako lepo izgleda i postižu vrhunski rezultati.

  1. NJENO VELIČANSTVO PASTA

Boraveći u Italiji bila sam u prilici da isprobam sve njihove paste ,čak i one sa morskim plodovima koje mi do tada i nisu bile baš omiljene. Oduševljena sam tradicijom da paste serviraju uvek pre glavnog jela i prosto ne mogu da se odlučim koja mi je najomiljenija.

Ne samo što su ukusne i site nego su i vrlo zanimljivih oblika što vam uz različite prelive i sosove daje utisak da jedete uvek nešto drugačije a u suštini je to pasta na 1000 načina.

O različitim oblicima pasta i vrstama soseva koji najbolje idu uz njih možete pogledati na sledećem linku https://www.mojshop.rs/vodic_kroz_vrste_testenina

Postoji puno istraživanja na temu porekla testenine. Neki smatraju da im je postojbina Kina, neki Grčka, s obzirom da se nešto slično testenini koristilo u antičkoj Grčkoj pod nazivom „laganon“ ali većina naučnika se slaže da su dugački suvi rezenci , tačnije današnje špagete, potekle iz arapskih zemalja. Tačnije njih su Arapi u svojim osvajačkim pohodima doneli prvi u grad Palermo i tada su se jele bez ikakvih priloga. Tek kada su španski osvajači doneli paradajz iz Amerike špagete postaju ono što su danas.

Moramo pomenuti i italijanskog kuvara Bonvičina koji je izmislio zaista mnogo sosova i postao preteča brojnim receptima sa testeninama. Prvi pisani recept za pastu u paradajz sosu potiče iz 1839. godine.

Bilo kako bilo , pasta je danas nezaobilazna u ishrani sportista. Jako je važno da mladi sportisti što ranije počnu da razvijaju zdrave navike u ishrani. Čak i ako ostanu rekreativci najvažnije je da usvoje sportski način života.

2. PASTA SA MESOM U PARADAJZ SOSU

Evo jednog brzinskog i jednostavnog recepta koji mogu da spreme čak i mlađani sportisti i tako razviju svest o tome da sami treba da brinu o svom zdravlju.

Zapravo podstaknite ih da vam se pridruže u kuhinji i sa uživanjem pripreme sebi ovaj ukusan obrok. Ovog puta u našoj zdravijoj varijanti nećemo koristiti parmezan ali i bez njega ukus je predivan i zahvaljujući začinima vrlo aromatičan.

Njeno veličanstvo -PASTA

Za ovaj recept je potrebno:

1 pakovanje paste po vašem izboru

500 gr. mlevenog mesa, ja najčešće koristim mešano mleveno meso

1 glavica crnog luka, sitno iseckanog

2-3 čena belog luka ( opet po vašem izboru)

1 veći paradajz ili šolja paradajz soka (lepo bi bilo da imate domaći)

150 ml tečnosti u kojoj se kuvala pasta

so, biber, origano, bosiljak, peršunov i celerov list ( od začina takođe koristite šta vi volite)

Priprema:

U slanoj vodi obarite pastu prema uputstvu na pakovanju.

U tiganju na malo ulja ( ako imate maslinovo – super, ako nemate koristite koje imate) prodinstajte crni luk, mleveno meso, Kada meso promeni boju, tačnije potamni dodati paradajz i oko 150 ml tečnosti u kojoj se kuvala pasta. Krčkati na umerenoj temperaturi oko 15-tak minuta. Ukoliko je paradajz mnogo kiseo dodajte pola kašičice šećera.

Pred kraj tek dodati začine po ukusu. Sklonite sa ringle poklopite i ostavite par minuta da začini otpuste svoju aromu. Servirajte pastu u tanjir prelijte sosom i…UŽIVAJTE !!!

10 ČINJENICA ZAŠTO JE TRENER MITSKO BIĆE !!!

Da,da…zaista MITSKO biće. Pročitajte i zašto 🙂

1.“FAJTER DO KOSKE“

U svakom smislu jer je borba neprestana. Greške mu se ne praštaju ali on iz svega izlazi još jači. Krivac za sve i svašta ali on se i dalje ne predaje. Nikada ne odustaje jer je svaka prepreka izazov i motiv za još više, bolje, jače.

Zvuči kao reklama za Supermena zar ne ? 🙂

2. „VEČITI STUDENT“

Primer one čuvene rečenice „čovek se uči dok je živ“. On konstantno čita, prati, uči, istražuje nadograđuje sebe i svoje znanje…a mislio je da je dobijanjem diplome sa faksa konačno završio sa učenjem! Ne,ne, žurka tek počinje…

3. „KAMELEON SAVREMENOG DOBA“

Novi trendovi u sportu se pojavljuju, strategije se menjaju brzinom svetlosti. On munjevito reaguje , prilagođava se i nalazi načine pomoću „štapa i kanapa“ da uspešno provede sportiste tim trnovitim putem.

4.STRASTVENI VIZIONAR

Često se graniči sa ludilom kada samo on može da ima viziju da će od onog mršavog, nesigurnog, zbunjenog klinca koji ne zna koja mu je leva a koja desna noga  jednog dana biti svetski šampion.

5.“MOĆNI TRANSFORMERS“

Kada se posle porodičnih obaveza i osmočasovnog regularnog radnog vremena u nekoj firmi transformiše u super svežeg, odmornog, nasmejanog entuzijastu punog pozitivne energije i elana da motiviše još gomilu klinaca na treningu da za sobom ostave lokve znoja.

6.IMPROVIZATOR

Kao što gore spomenuh „pomoću štapa i kanapa“ . Samo njemu mogu da padnu na pamet ideje da od praznih konzervi pravi tegove, od plastičnih flaša – bučice, traktorskih guma poligone, pa onda na red dolaze macole, kanapi, sajle, gumene trake, plastične kese, šipke za trešenje tepiha…

Arsenal „sprava za mučenje“ je veliki jer trener je kreativac koji će trening odraditi u svim mogućim i nemogućim uslovima.

7.NAJBOLJI ANTIDEPRESIV

Fantastičan psihoterapeut. Samo on zna čarobno dejstvo dobrog kondicionog treninga pa još kad se doda i „fizikalija“ u vidu sklekova, trbušnjaka, „omiljenih“ legionara svaki vid depresije, neraspoloženja, apatije nestaje za tren. 🙁 🙂

Počnete više da cenite i radujete se onim sitnicama u životu kao što su topao krevet, vreo tuš, čaša vode …i shvatite koliko ste zapravo srećni.

8.“MULTIPRAKTIK“

On ti je i mama i tata, i tetka i ujak. Naučićete odgovornosti, fer pleju, drugarstvu i tome da je škola najvažnija.. I te kako ćeš se sećati svih onih sklekova i čučnjeva koje si radio kada si kasnio na trening, ili kada si zbog Marka trčao još tri kruga, ili sparinga sa najjačim borcem jer si se pre toga „iživljavao“ nad slabijim od sebe, ili kada si tokom razgibavanja deklamovao lozu Nemanjića i najznačajnije bitke Prvog svetskog rata.

9.ČAROBNJAK

Svojim čarobnim štapićem otkriće ti magični svet sporta, pokazaće ti šta sve možeš i ako si bio ubeđen da je to „nemoguća misija“. Izvući će iz tebe sposobnosti koje nisi ni znao da imaš. Iznenadićeš se kakve rekorde možeš da oboriš. Otkriće ti najveću čaroliju a to je da se porazu nasmeješ u lice i shvatiš ga kao lekciju koja ćete učiniti još jačim.

Doduše nema još uvek tu moć da za tri treninga smršaš 10 kg, izgubiš 10 cm u struku i na bokovima, trčiš brže od Bolta ali…ko zna…možda jednog dana. Razvojem sporta sve je moguće.

10.“TERORISTA“

Koga uprkos svemu ovome svi vole. Koga ćeš pamtiti ceo život i kada budeš imao svoju decu sa nostalgičnim osmehom ćeš prepričavati „drilove“ svoga trenera. Jer u svakom od nas izgleda čuči mala doza mazohizma pa volimo kada nas „terorišu“ posebno kada ti trener lepo objasni da je to sve za tvoje dobro i da ćeš mu jednog dana biti zahvalan.

Da zaključim,

DA ,TRENER JESTE MITSKO BIĆE.

On je neuništiv, vanvremenski lik kojeg najviše krive, kritikuju , osporavaju ali se uprkos svemu iz pepela diže i stvara tamo gde su svi već odavno digli ruke pa čak i ti od sebe samog . „Otporan na metke“, očiju uprtih u cilj ne posustaje dok ne oseti onaj adrenalinski skok koji ga vodi do ostvarenja sna. Tvog sna.

PRIČAONICA JEDNE TRENERKE

Tražeći po internetu nešto na temu trenera uglavnom sam nailazila na rezultate koji su se svodili na usko stručne savete vezane za trenažni proces, način ishrane, suplementaciju, preporuke ili reklame za pojedine personalne trenere.


Nisam našla ništa o svim onim „MALIM“ specifičnostima sa kojima se susrećemo u radu sa sportistima i zbog kojih svaki trener sebi bar jednom u životu postavi ono čuveno pitanje „ Šta mi je ovo trebalo u životu?“.


I da se razumemo, uprkos momentima kada se zapitamo da li je bilo bolje da smo se u životu bavili nekim kancelarijskim poslom od 9-17 h svi ,sa šeretskim osmehom na licu, dođemo do zaključka da nam je trenerski posao ušao u krv i da tu povratka nema.
Neko će pomisliti da je u pitanju mazohizam. Da volimo bol, prepreke i sve one izazove kod kojih bi većina ljudi poklekla. Ja bih rekla da iza svega stoji jedna ogromna ljubav i gotovo ludačka navučenost na sport.
A kako i da ne budemo navučeni kada sport donosi sve one fantastične osećaje sreće, radosti, ispunjenosti, olakšanja, elana, svesti da ne postoje nepremostive prepreke…i ovako mogu da nabrajam do beskonačnosti.
Znam mnoge koji tražeći ove osećaje posežu za lekovima a mi biramo kao antidepresiv – SPORT.


Otuda i potreba da pokrenem ovaj blog kao „Pričaonicu jedne trenerke“.
Pričaonica“ – u želji da će blog biti interaktivan, da ćete se uključivati i komentarisati, predlagati, ćaskati sa mnom na sve moguće teme koje vas muče u sportu.
Jedne trenerke“ – jer nisam rob rodne ravnopravnosti i ne smatram da ću ako mi se neko obrati sa „ treneru“ biti manje žena. Zato ironičan termin – trenerka.


Čavrljaćemo o raznim temama, biće saveta ali i zanimljivosti koje možda niste znali kao i konkretnih priča iz trenerskog života. Iskustva imam više iz borilačkog sporta – tekvondoa ali sam sa svojom decom prošla i kroz druge sportove pa se nadam da će vam neka moja iskustva biti od pomoći.
Pa hajde da krenemo… ?