12 STVARI KOJE MLADI SPORTISTI NE VOLE DA NJIHOVI RODITELJI RADE

Roditeljstvo samo po sebi predstavlja jedan od najvećih izazova u životu a biti roditelj mladog sportiste dodatno otežava i komplikuje ovaj ni malo lak zadatak. Problema je mnogo od suočavanja sa izborom sporta kojim će se dete baviti, potrage za kvalitetnim trenerom, preko velikih psiho-fizičkih napora na treninzima i takmičenjima, doživljaja pobeda i poraza. Ne treba zaboraviti i ogromne finansijske zahteve da bi dete istrajalo u sportu i možda napravilo dobar sportski rezultat u starijem dobu.

Često roditelji, u želji da svom detetu priušte sve najbolje postanu i nesvesno sebični pa zanemaruju realne želje i mogućnosti deteta i upravljaju se prema nekim svojim ambicijama, potrebama i interesima kao što su recimo novac, slava itd. Deca takvih roditelja obično u pubertetu žele da napuste sport i bivaju optužena od strane roditelja da su lenja, nedovoljno ambiciozna, čak drska i bezobrazna jer ne cene trud i žrtvu koju je roditelj uložio.

Mame i tate zapamtite najvažniju stvar:

Vi ste ti od kojih zavisi kako će se dete uključiti u sport i ako se postavite na pravi način dete je na dobrom putu da ga zavoli.

Deca treba da uživaju u sportu

Na ovom linku je fantastičan vodič za roditelje mladih sportista  http://www.rzsport.gov.rs/download/file/prirucnik%20za%20roditelje.pdf

Radeći preko 20 godina sa mladim sportistima došla sam do zaključka da se može izdvojiti nekih 12 loših postupaka koje roditelji čine na štetu mladih sportista:

1.Prisustvo roditelja na treningu

Potpuno je uredu da prisustvujete na prvom treningu dok se dete malo ne opusti i upozna sa novom sredinom, trenerom. Znam da bi mi sada neki roditelji rekli „ali moje dete želi da ga gledam“!

Verujte mi – ne želi !!! Ono se samo plaši da će vas povrediti ako vam kaže da mu je potrebna sloboda. Probajte krišom da gledate jedan trening i shvatićete koliko je dete mnogo rasterećenije i opuštenije kada niste tu.

Pustite decu da to bude njihov deo života u okviru kojeg će se sami snalaziti. Ne treba im pomoć niti neko ko će ih svake sekunde pratiti i opominjati da moraju savršeno da urade sve što se od njih traži. Nekada je korisno i da malo „zabušavaju“ na treningu, na kraju krajeva ni vi niste uvek 100 % posvećeni poslu koji obavljate. A osim toga ni vi ne volite da budete konstantno pod „ lupom“ šefa.

2. Vikanje i kritikovanje pred svima

Sportisti su i te kako svesni kada pogreše ili jednostavno ne daju svoj maksimum bez obzira da li je u pitanju trening ili takmičenje. Dovoljno im je teško da se izbore sa samim sobom, nemojte im još više otežavati.Oni se nose sa velikim pritiskom pre svega da vas roditelje ne razočaraju i to im je uvek važnije čak i od sopstvenih želja. Pa zatim na red dolaze očekivanja trenera, drugara iz kluba ili tima.

Sve te brige se svale na nejaka ramena naših mladih sportista i najmanje što im treba je da vičete, budete neprijatni, vređate ih i kritikujete. Oni bi prvi najviše voleli da mogu da vrate vreme unazad i isprave greške ali upravo u ovom uzrastu uče da je to nemoguće i da sledeći put moraju biti pažljiviji.

3. Mešanje roditelja u rad trenera

Prepustite treneru da radi svoj posao. On je školovan za to i vrlo dobro zna šta radi. Čak i ako biste vi možda drugačije postupili imajte poverenje u njega – ipak je on profesionalac. On će proceniti šta je najbolje za vaše dete i kojim tempom će ono napredovati u sportu. Posebno bih naglasila da ne pričate loše o treneru pred decom jer na taj način ne samo što podrivate njegov autoritet već dajete primer sopstvenog lošeg ponašanja i jako zbunjujete dete.

Ako ste propustili zanimljiv tekst o ulogama trenera posetite sledeći link http://www.xn--priaonicajednetrenerke-0wc.com/%e2%80%a210-cinjenica-da-je-trener-mitsko-bice/

4. Upoređivanje svog deteta sa drugima

Vaša uloga je da posmatrate samo svoje dete i pratite njegov napredak. Nije važno da li je to brže ili sporije u odnosu na druge sportiste. Cilj je da vaše dete bude zadovoljno, da sa željom dolazi na treninge i usvaja nova znanja na način i brzinom koja njemu odgovara. Suština je da mu uvek ukažete na njegove mogućnosti i usmeravate ka tome da ih što više razvija.

5. Rušenje samopouzdanja sopstvenom detetu

Ukoliko vaše dete nešto ne može trenutno da savlada nemojte ga vređati, ponižavati, etiketirati da je nesposoban. Posebno nemojte favorizovati suparnike sa kojim se susreće na takmičenjima ili drugare iz kluba koji to mogu.

Pozitivnim komentarima ga ohrabrujte da će upornim radom jednog dana savladati ono što mu trenutno ne uspeva. Pokažite entuzijazam i podršku detetu tokom takmičenja da vas neće razočarati šta god da se desi. Dokažite mu da verujete u njega da on to može i da je dovoljno da pruži svoj maksimum u tom trenutku bez obzira na ishod takmičenja.

Budite podrška svom detetu

6. Dobacivanje roditeljskih „saveta“ tokom takmičenja

Potpuno je jasno da ni najstaloženiji roditelj ne može mirno da sedi i gleda svoje dete na takmičenju. Ja svoju decu nisam godinama mogla da gledam čak sam izlazila iz sale dok su trajali njihovi mečevi. Dobacivanjem instrukcija stavljate sopstveno dete u procep jer ne zna koga u tom trenutku da sluša. Dovodite ga u situaciju da bira između trenera i roditelja a ono je već dovoljno zbunjeno, uplašeno i pod ogromnim stresom.

Suzdržite se od te vrste komentara, bodrite ga pozitivnim rečenicama koje će jačati njegovo samopouzdanje. Pokušajte da mu smanjite pritisak koji oseća ukazujući mu da treba da mu bude zabavno i da nije „smak sveta“ ako izgubi.

7. Nedolično ponašanje roditelja, vređanje sudija i suparničkih takmičara

Deca najbolje uče na primeru pre svega svojih roditelja. I to treba uvek da vam bude na umu. Nemojte se ponašati nedolično, agresivno, nesportski, vređati druge, vikati, svađati se sa sudijom, trenerom itd. Vređajući sudije i druge takmičare vi dajete  primer jednog nasilničkog i nesportskog ponašanja a od deteta se traži da bude „dobar sportista“. Osim toga sportista se često plaši da će zbog vašeg uvredljivog dobacivanja loše proći tokom takmičenja jer će na primer: sudija biti strožiji ili suparnici agresivniji prema njemu

Trudite se da sportski prihvatite i pobedu i poraz. Jako je važno da pohvalite i nagradite dete za svako njegovo fer plej ponašanje.

8. Držanje predavanja i kažnjavanje sportista posle poraza

Nakon poraza sportistima je najteže. Najgora stvar koju možete da uradite je da im držite predavanja o tome gde su pogrešili ili još gore da ih i fizički kažnjavate zbog toga. Potpuno je uredu da dete greši. Poraz je lekcija iz koje će dete nešto novo naučiti i dozvolite mu da to savlada na najbolji mogući način. Ne zaboravite da je to NAJTEŽA lekcija !!!

O svemu tome možete razgovarati kasnije kada se sportista smiri i koliko toliko prihvati situaciju u kojoj se našao. Ne zaboravite da mu pre svega ukažete na dobre stvari koje je uradio i da ga ohrabrite da će sledeći put biti bolje.

9. Nervoza i zabrinutost roditelja tokom takmičenja

Tokom takmičenja sportisti su pod ogromnim pritiskom. Bore se sa očekivanjima roditelja, trenera, sa sopstvenim željama. Teško im je da se opuste i zapravo uživaju u nadmetanju. Zamislite kako se osećaju kada vide svoje roditelje smrknute, zabrinute, nervozne.

Koliko god da vam je teško pokušajte da to deca ne vide, trudite se da ih podsetite da je sve to igra i da pre svega treba da uživaju.

10. Ne opterećujte decu profesionalizmom

Svaki roditelj mora imati pravu meru uključenosti svog deteta u sport. Nemojte od pionira očekivati da postane svetski šampion i živi život profesionalnog sportiste. Lepo je da ga naučite odgovornom odnosu prema treningu i treneru ali ništa se strašno neće desiti ako dete nekada umesto na trening ode kod drugara na rođendan. Takođe sasvim je dovoljno da trenira 3 puta nedeljno. Nije mu potreban nutricionista niti kondicioni trener.

Sve što mu je neophodno može mu pružiti trener u klubu. Dete mora imati svoj privatni život i slobodno vreme nezavisno od sportskih obaveza.

11. Prevelika ambicioznost roditelja

Dete treba da učestvuje u sportu pre svega iz svog zadovoljstva a zatim i da ostvari neke svoje želje i snove. Ne vaše!!! Mnogo roditelja nažalost ima nerealna očekivanja od svoje dece još u najmlađim kategorijama. Deca sportisti nisu i ne smeju da se posmatraju kao profesionalci.

Budite realni u procenama sopstvenog deteta i umereni u očekivanjima. Ipak su to još uvek samo deca kojima sport treba da bude zabava, druženje i uživanje. Vrhunski rezultati se postižu u seniorskom dobu.

12. Isticanje kolika je vaša žrtva

Neosporno je da roditelji zaista mnogo ulažu sebe, svoje vreme ali i ogromne količine novca kako bi im se deca bavila sportom. Sa druge strane “ a u koga ćete da uložite ako ne u svoje dete?“

Ono što treba istaći je da niste vi krivi ako nekada ne uspete da obezbedite finansijska sredstva ili uslove da dete ode na trening ili takmičenje. Nemojte se zbog toga osećati neuspešnim, lošim roditeljem već pokušajte da nađete način da to rešite. Porazgovarajte sa trenerom, upravom kluba, prijateljima, organizacijama koje bi mogle da sponzorišu ili doniraju sredstva koja su potrebna. O svim ovim problemima ne treba razgovarati pred detetom jer mu to stvara obavezu i pritisak da rezutatima mora da opravda vaš trud ili očekivanja sponzora. Takođe nemojte ih pritiskati da svojim sportskim uspesima rešavaju materijalne probleme porodice.

Motiv deteta da se bavi sportom ne treba da bude vraćanje svega onoga što ste uložili u njega već ljubav prema izabranom sportu i ostvarivanje detetovih snova i ambicija.

I da zaključimo,

sport je izuzetno važan segment ljudskog života. Osim što oblikuje telo, razvija takmičarski duh i želju za uspehom pa tako postaje kamen temeljac za uspehe u budućem životu čime god se mladi sportisti budu bavili.

Iz tog razloga je jako važno da na pravi način pomognete svojoj deci da taj „sportski“ kamen temeljac bude čvrsto postavljen na pravi način.

Vi ste, dragi roditelji , najvažnija karika u ovom lancu sport-trener-roditelj-dete.

Ne postoji čarobna formula koja bi vam pomogla da ovaj zadatak obavite kako treba ali postoji par saveta koji mogu pomoći da izbegnete ovih 12 stvari koje vaša deca ne vole da radite.

Samo pozitivne vibracije

Najvažniji savet je KOMUNIKACIJA!!!

Razgovarajte sa detetom o njegovim željama, interesovanjima, ambicijama. Interesujte se za sport koji trenira iako ste možda preumorni da saslušate zašto je Pera danas radio sklekove i koliko krugova su trčali tokom zagrevanja. Pokažite poštovanje prema njemu kao sportisti. Divite mu se  što je recimo izdržao naporan trening.

Pratite koliko je dete zadovoljno, kakav ima odnos sa trenerom, drugarima. Pokušajte da na vreme otkrijete problem ukoliko se pojavi. To ne znači da treba da ga odmah ispišete sa tog sporta već da zajedno sa trenerom ili drugom decom iz kluba rešite sve što iskrsne.

Prepustite treneru da komentariše sportske greške a vi budite isključivo podrška detetu, ohrabrujte ga i ukazujte na sve pozitivne stvari koje je uradio. Verujte u svoje dete!!!

Ukoliko ste suviše pod tenzijom i ne možete da se kontrolišete tokom takmičenja bolje ne gledajte. Budite pozitivan primer svom detetu, poštujte druge.

Hvalite svoje dete i naučite ga da je mnogo važnije od pobede dati svoj maksimum.

Zapamtimo da dete nije „mali odrastao čovek“ već neko ko mora da prođe kroz još mnogo faza sazrevanja!!!

SREĆNO!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *